Da li znate da su turski sultani ubijali svoju braću?

{3 Comments}

Osmansko carstvo je svojevremeno predstavljalo jednu od najvećih svetskih sila. Na čelu carstva, koje se čak u nekim trenucima prostiralo na tri kontineta,  je bio sultan koji je imao vrhovnu vlast. Međutim, ono što je bilo zanimljivo je sultanov način dolaska na vlast. Svako od sultanove muške dece je imalo pravo da, nakon sultanove smrti, postane naslednik. Nije postojalo pravilo najstarijeg ili najmlađeg sina, kao u nekim drugim krajevima, već je vladalo pravilo, ko prvi prestu on postane sultan.

Međutim, šta je tu bilo interesantno i surovo sa današnjeg pogleda na svet? U Turskoj je postojala zvanična politika da, svaki sultan koji dođe na presto mora da ubije sve ostale  moguće pretendente na presto, odnosno sve muške srodnike, dakle braću i njihove potomke.  Čak su i trudnice koje su nosile potencijalne pretendente bile na meti. Taj običaj se uglavnom nazivao noć svilenih gajtana, pošto je ubistvo  trebalo da se obavi svilenim gajtanom.   Evnusi, kojima je često zapadalo kao naredba da zadave potencijalne prestolonaslednike, su morali da imaju odsečene uši kako ne bi čuli vrisak,  i odsečen jezik kako nikome ne bi pričali o tome šta su uradili.

Uzrok ove pojave je bio stav da mora da se   ukloni svaka pretnja sultanovoj vlasti, a time i carstvo  sačuva od unutrašnjih trvenja i sukoba. U suprotnom bi sultanu neprestano pretila opasnost, da neko od muških srodnika, povede revoluciju, nahuška vojsku i uroti se protiv sultana.

Običaj, koji je bio potpuno javan  i svi su ga se pridržavali, je uveo Mehmed Drugi, poučeni iskustvom svog oca, Mehmeda Prvog. Mehmed Prvi je vodio dugogodišnji civilni rat sa svojim rođenim bratom za vlast, što je dovelo celo carstvo na ivicu propasti. Taj rat je doveo do velikog gubitka ljudstva i iscrpeo resurse carstva. Mehmed Drugi nije želeo da rizikuje da se sličan rat ponovi.

Sledeći običaje, Mehmed Treći je tako naredio ubistvo svojih devetnaestoro maloletne braće i njihovih sedam trudnih ljubavnica. Sultan Selim Nepopustljivi je čak naredio i ubistvo neke svoje dece, kako bi obezbedio dolazak na vlast svog  miljenika Sulejmana.

Sve u svemu, neki istoričari smatraju da je ovaj običaj umnogome doprineo stabilnosti Osmanskog carsta. Jedinu manu je predstavljala opasnost gubitka osmanske krvne linije, pošto je jedini preživeli muški potomak bio zadužen za obezbeđivanje potomstva. Stoga su sultani koristili specijalne afrodizijake prilikom posete svom haremu, a u nekom slučajevima se ubijanje braće odlagalo dok se ne rodi prvi muški naslednik.

Običaj carskog bratoubistva je prvi prekinuo Ahmet Prvi,  oko 1590 godine koji je imao blago mentalno zaostalog brata Mustafu, za koga mu je bilo žao da ga ubije. Mustafa je ostao živ, ali je veći deo života proveo u tamnici koja jeste bila uređena, ali ipak predstavljala život u zatočeništvu. Nakon Ahmetove smrti Mustafa je dolazio na vlast nekoliko puta smenjujući se sa drugim rođacima. Na kraju je ipak bio ubijen svilenim gajtanom.

Kasnije, Murat Četvrti  je pokušao da ponovo uvede ovaj običaj ubijajući svu svoju braću osim Ibrahima, koji je takođe bio mentalno zaostao. Međutim, on je naredio da se Ibrahim ubije u slučaju njegove smrti, čak i ako ne bude muških potomaka. Umro je sa 27 godina, i majka ga je na samrti slagala da je Ibrahim ubijen. Ibrahim će naslediti brata na tronu, obezbediti muške potomke, ali će tokom njegove vladavine osmansko carstvo pretrpeti snažne udare i mnogi smatraju da je njegova vladavina započela propast carstva.

3 Comments…

 Share your views
  1. moj sajt bla bla bla

  2. A da li Vi znate da je to bilo normalno u celom svetu a ne samo u Turskoj? Pročitajte svačiju istoriju pa onda pripisujte nešto samo jednom narodu.
    P.S. Nisam muslimanka ali mi je muka više od neznalica koje svašta pišu!

  3. Mi nikoga i ništa ne osuđujemo samo iznosimo insteresantne činjenice. Ako mislite da smo neznalice, kažite nam koji tačno deo teksta nije tačan? Ne znam zašto ste stekli utisak da to pripisujemo samo jednom narodu? A još i pride da napomenemo da u mnogim tadašnjim kulturama to nije bilo normalno.

Leave a Comment

Your email address will not be published.