Da li znate koje su najmasovnije gladi u skorijoj istoriji?

{0 Comments}

U prošlosti se često dešavalo da ljudi gladuju, ako, na primer bude loša žetva, desi se neka prirodna katastrofa, rat ili politički pritisak. To je, može se reći, bila normalna pojava, i zato su se ljudi uvek pripremali unapred i skupljali hranu za crne dane. I u našim krajevima, u srednjovekovnoj Srbiji, na primer, je bilo zabeleženo da su seljaci imali probleme kada bi se desila loša žetva ili nešto ne bi rodilo. Ali nikada nisu bile zabeležene masovne gladi i umiranja, čak i u najtežim situacijama, što je dobro.

To je sve zahvljajući našoj plodnoj zemlji, ali delom i sreći, jer je nekada glad rezultat ljudskih i političkih odluka.

Masovna glad je pojava kada veliki broj ljudi istovremeno pati od nedostatka hrane što dovodi do katastrofalnih masovnih umiranja i desetkovanja populacije. U svetu su se često puta dešavale ovakve situacije i opisaćemo vam one najpoznatije.

 1) Veliki korak napred

Veliki korak napred je ime za ekonomski i socijalni plan koji se primenjivao u Kini, na čelu sa Mao Cedungom, od od 1959 do 1962. godina. Plan je podrazumeo urbanizaciju Kine, raseljavanja stanovništva i regulisanje poljoprivredne proizvodnje. Seljaci su na silu bili organizovani u samodržive zajednice u kojima su primenjivane besmislene metode proizvodnje, kao šo je pregusto sejanje semena ili duboko oranje zemlje. Pogrešno se smatralo da  će ako se seme poseje duboko dva metra u zemlju, biti bolji prinosi, međutim na nekim mestima je tu bila najneplodnija zemlja. Pošto je preveliki deo seljaka bio preusmeren u improvizovane fabrike, manje je ljudi bilo na farmama. Istovremeno su se desile i loši vremenski uslovi (pošast skakavaca, suše, poplave). Svi ovi faktori zajedno su doveli do izuzetno loše žetve i značajno niskih prinosa.

Lokalni lideri su se plašili da prijave lošu žetvu vrhu zemlje, pa su lažirali podatke o stvarnom stanju. Zato je država u to vreme, misleći da je sve u redu, čak i izvozila deo žitarica. U seoskim krajevima je vladala velika nestašica hrane, te su ljudi počeli umirati od gladi. Seoski zvaničnici su, u nekim slučajevima, želeći da ostvare kvotu, oduzimali hranu od stanovnika i slali u centralu. Zvanični kineski podaci iznose cifru od oko 15 miliona mrtvih, mada su nezvanični podaci daleko veći (idu čak i do 30 miliona). U nekim regionima Kine, svaki sedmi stanovnik je umro od gladi. Glad je prestala, kada se saznalo za dešavanja, obustavio izvoz, počeo uvoz i kada su se stari poljoprivredni metodi obrađivanja zemlje vratili.

2) Velika irska glad

Masovna irska glad je period velikog siromaštva i umiranja od gladi koji se desio u Irskoj između 1845. i 1852. godine. Irska je tada izgubila trećinu stanovnika, što od gladi, što od emigracije u Ameriku, i nikada se nije oporavila od tog gubitka populacije. Većina stanovnika, koji su tada bili pod vlašću Engleske, su živeli veoma siromašno. Nisu imali zemlju u posedu i bili su prinuđeni da rentiraju zemlju od bogatih britanskih veleposednika. Taj komad zemlje je bio mali i skup, i nakon što plate rentu ostalo bi im samo malo novca za hranu i ništa više. Pošto su ti komadi zemlje bili veoma mali, na njima je mogao samo da se gaji krompir u dovoljnim količinama da prehrani celu porodicu. Zato je cela Irska bila zavisna od proizvodnje krompira. Ono što se desilo je da se pojavila bolest koja je napadala krompir i koja se proširila skoro celim svetom. U drugim zemljama se to nije mnogo osetilo, jer su ili koristili drugu vrstu krompira, ili su imali drugu hranu na raspolaganju. Kod Iraca su međutim posledice bile katastrofalne jer u roku od tri godine od gladi umrlo milion ljudi. Drugih milion ljudi se, zbog loših uslova, zauvek iselio u Ameriku. Zanimljivo je  da su, uprkos gladi, Irci morali da izvoze deo hrane u Englesku. Velika irska glad je ušla u sve istorijske knjige Iraca i postala deo narodnih predanja i priča, kao jedan od obeležavajućih i presudnih momenata njihove istorije.

3. Velika Sovjetska glad od 1932 – 1933 i Golodomor

U Sovjetskom savezu se zbog neefikasnih politika kolektivizacije i organizacije raspodele hrane desila glad u kojoj je umrlo oko šest miliona stanovika, od toga četiri miliona Ukrajinaca. Kod Ukrajinaca se ovaj događaj pamti pod imenom Golodomor. Politika kolektivizacija u Sovjetskom savezu je značila da su seljaci morali da se pridruže i rade na kolektivnim farmama, na kojima je trebalo da se ispuni određena kvota. Hranu koju proizvedu nisu smeli da nose kući pod pretnjom sile. Zbog neefikasnih mera organizacije proizvodnje, kao i nedostatka motivacije seljaka da rade, zabeleženi su veoma niski prinosi ispod predviđenih kvota. To je dovelo do toga da ljudi naprosto nisu imali šta da jedu. Samo se u gradovima moglo doći do hrane, i to samo ko je imao dragocenosti da zameni za hranu. Pošto su većina žrtava bili Ukrajinci, to je navelo neke stručnjake da misle da je ceo ovaj događaj izazvan namerno kako bi se umirio ukrajinski nacionalizam.

4. Bengalska glad – 1943

U Indiji su se često dešavali periodi gladi, i zato je Indijska vlada još davno razvila sistem ranog upozoravanja i pravilne raspodele hrane. Međutim, taj sistem je 1943. godine što zbog korupcije, visokih cena, neadekvatnog obaveštavanje, loše procene i drugih  odluka doživeo potpuni kolaps. Procenjuje se da je u Bengalu tokom 1943. godine između dva i četiri miliona ljudi umrlo od gladi. Bengal je bio već dugo vremena uvoznik hrane i to uglavnom iz Burme. Burma je te godine u ratu pala u ruke Japanaca, pa je svaki izvoz obustavljen. Istovremeno se u Bengalu desio ciklon koji je poplavio mnoga polja pirinča. Zalihe su takođe bile oštećene. Potom je preostala polja pirinča napala bolest. Narod je ostao bez hrane, a ona iz ostalih delova Indije nije stigla. Još uvek se stručnjaci spore oko razloga koji su doveli do neadekvatnog odgovora na nedostatak hrane.

Leave a Comment

Your email address will not be published.