Home / Budućnost / Kako će izgledati treći svetski rat?

Kako će izgledati treći svetski rat?

U prošlom dvadesetom veku čovečanstvo je iskusilo dva svetska rata. Svetski ratovi se razlikuju od običnih ratova, jer u njima učestvuje veliki broj zemalja, pa ceo sukob poprima globalne razmere. Do sada smo imali dva svetska rata, koji su doveli do milionskih ljudskih žrtava i velikih razaranja. Ti ratovi su promenili ceo svet.

Imajući u vidu ljudsku potrebu za osvajanjem, postavlja se pitanje da li će se i kada desiti i Treći svetski rat.

skloniste

Neki smatraju da on neminovno sledi kao posledica čovekove urođene potreba za osvajanjem (svet je nekoliko puta već bio na ivici izbijanja rata), dok se drugi ne slažu i smatraju da su danas zemlje isuviše ekonomski povezane, i da se  ne bi usudile da rizikuju rat. Postoje i mišljenja onih koji smatraju da je taj rat već uveliko u jeku, ali da mi toga nismo svesni. Ono što je sigurno, ako taj rat ikada izbije, a nadajmo se da neće, on neće izgledati kao prethodni ratovi koji su se borili sa vojnicima u rovovima ili avionima. Sve je to zastarelo. Tehnologija je danas poprilično napredovala,  pa bi posledice po čovečanstvo bile mnogo ozbiljnije. Sam Albert Ajnštajn je rekao: „Ne znam kakvim oružjem će se voditi Treći svetski rat, ali znam da će se Četvrti svetski rat voditi motkama i kamenjem.“

Danas smo za vas sakupili, na jednom mestu,  neke hipotetička scenarija o tome kako bi Treći svetski rat mogao da izgleda.

1) Nuklearni holokaust  

Najčešći scenario koji se spominje, kao posledica Trećeg svetskog rata, je korišćenje nuklearnog oružja. Nuklearno oružje je već upotrebljeno u ratu bacanjem atomskih bombi na Japan i posledice su bile katastrofalne po stanovništvo. Tada je nuklearna tehnologija još bila u povoju, smatra sa da bi danas to bilo mnogo smrtonosnije. Devet zemalja danas poseduje nuklearno oružje, od toga najviše Rusija i SAD.

Međusobna razmena ovakvog oružja bi imala nezamislive posledice, i to dugoročne prirode. Države na koje bi bilo bačeno oružje bi bile sravnjene sa zemljom i uništene zajedno sa celom infrastrukturom i populacijom. Ceo svet bi osetio posledice razmene nuklearnog oružja, jer bi se klima trajno poremetila.  Istovremeno detoniranje velikog broja bombi, dovelo bi do ispuštanja ogromne količine čađi i dima u stratosferu, što bi dovelo do nuklearne zime.

U takvoj situaciji bi bilo izuzetno teško prehraniti stanovništvo. Procenjuje se da je pretnja od nuklearnog napada danas izuzetno niska, pa ne bi trebalo brinuti.   

2) Borbe robota i mašina 

Sa razvojem tehnologije, mašine i roboti preuzimaju sve veći deo poslova koji obavljaju ljudi. Tako i mašine mogu da ratuju umesto ljudi. Sigurno ste već čuli za bespilotne letelice, ili se sećate kako su, tokom Nato bombardovanja 1999., na srpske mete bile usmeravane rakete na daljinsko upravljanje. U ratu u Avganistanu, već je postala svakodnevna pojava da se na mete šalju inteligentne bespilotne letelice (tzv. drones). Opasnost ovakvih pojava je činjenica da ubijanje postaje lakše, jer je dovoljan samo stisak na dugme da se pobije na stotine ljudi. Od ovakvog oružja najčešće stradaju civili koji se nađu u okolini. Procenjeno je da su u Pakistanu oko 20 procenata žrtava napada bespilotnih letelica upravo civili.

U nekoj hipotetičkoj budućnosti naučnici zamišljaju borbu mašina protiv mašina. Ljudi bi tu bili sporedna uloga, oni bi rukovodili bitkama sa velike udaljenosti, ali ne bi bilo direktnog kontakt između vojski. Sve bi ličilo na video igricu, osobama koje upravljaju bitkom, ali bi jedini problem predstavljali civili na terenu i zagađenje životne sredine.

3) Nevidljivo oružje 

Pod nevidljivim oružjem smatramo oružje koje se ne vidi golim okom, ili koje ne primećujemo. Na primer, to mogu biti roboti manji od mušice koji lete i odlični su za prisluškivanje, a možda i još opasnije aktivnosti. Do sada nije zabeleženo korišćene ovakvog oružja, ali neki stručnjaci na njih upozoravaju.

4) Ekonomski rat 

Glavni cilj ratova je često kontrola nad nečijim resursima i bogatstvom. Ali, ta kontrola ne mora da se uvek obavlja na silu i ulaskom vojske. Postoje i drugi ekonomski mehanizmi kojima se može učiniti da jedna zemlja bude pod vlašću druge zemlje.Neki naučnici smatraju da se mi već nalazimo u stanju ekonomskog kolonijalizma, gde bogate zemlje slobodno raspolažu resursima (prirodnim i ljudskim) siromašnih zemalja.

5) Kulturni i religijski rat 

Semjuel Hantington, u svojoj knjizi „Sukob civilizacija“, zastupa stav da će se svi sukobi u budućnosti imati religijski i kulturni karakter. Razlog leži u činjenici da su današnje velike civilizacije sve više približavaju jedna drugoj, zbog globalizacije, ali su istovremeno toliko različite kulturno i religijski, pa jednog dana mora doći do sukoba.

6) Sajber ratovi 

Informacione tehnologije su značajno uznapredovale od prošlog svetskog rata. Kompjuteri nisu ni postojali pre 50 godina. Zato se mora očekivati da svaki naredni konflikt ima i elektronsku komponentu. Danas svi koriste mobilne telefone, računare i internet za komunikaciju, prenos podataka i poslovanje, pa su to sve lake mete. Neke od aktivnosti koje su deo sajber ratovanja predstavljaju: napredno prisluškivanje nečije internet konekcije ili telefonskih razgovora (što SAD već radi), hakovanje kompjuterskih sistema velikih fabrika ili postrojenja, hakovanje nečijih bankovnih računa, upad u privatne prepiske vladnih službenika, sabotaže satelita, ubacivanje virusa na nečije servere,  i još mnogo toga.

U Americi je 2010. godine donesen zakon kojim se daje pravo amerikom predsedniku da, u uslovima krize i vanredne situacije, isključi internet. To isključenje nije bukvalno, ali bi zabranilo rad svim američkim tehnološkim firmama, a većina servera, domena i firmi na internetu se danas i nalazi u Americi. Zakon je dosta kritikovan, ali je i dalje na snazi.

photo credit: Kansas Poetry (Patrick) via photopin cc

About admin

Check Also

Radikalne alternative za današnju demokratiju

Podeli Svako od nas je odavno uvideo da predstavnička demokratija, u kojoj danas živi većina …

One comment

  1. „U takvoj situaciji bi bilo izuzetno teško prehraniti stanovništvo.“ Koje stanovnistvo? 😀

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.