Home / Budućnost / Radikalne alternative za današnju demokratiju

Radikalne alternative za današnju demokratiju

Svako od nas je odavno uvideo da predstavnička demokratija, u kojoj danas živi većina čovečanstva, nije idealan način organizacije ljudskog društva. Ima mnoge mane, koje nećemo sada nabrajati, verujemo da ih znate, pošto ste se sa njima susretali u životu. Podsećamo da predstavnička demokratija predstavlja sistem u kome narod bira svoje predstavnike u parlament, koji kasnije donose sve političke odluke.

glasanje

Elem, uprkos brojnim manama, čovečanstvo još uvek nije smislilo ništa pametnije. Mi smo imali iskustva i sa diktaturom, i sa jednopartijskim sistemom, kraljevstvom itd, ali je sve to propalo. U iščekivanju nekog boljeg sistema, podelićemo sa vama nekoliko radikalnih predloga za izmenu demokratije. Pod radikalnim mislimo da su možda besmisleni, a možda nam baš to i treba. Odlučite sami.

 

1) Lutrija

 

Umesto da trošimo para na kampanje, izbore i druge tragikomedije, kada nit znamo kome da verujemo, niti ko govori stvarno ono što misli, možemo da vladare svaki put biramo slučajnim putem. Izvuče se slučajni uzorak od 200 ljudi iz celog stavnovništva i da im se vlast na nekoliko godina. Ovaj metod su, na malo drugačiji način, već primenjivali Stari Grci, a i sada se ponekada predlaže. Osim što bi se uštedelo i novca i živaca na kampanjama, povećala bi se šansa da na poziciju dođe neko iz običnog naroda. Taj neko ne bi morao da povlađuje bogatašima, niti da daje lažna obećanja, jer je izabran sasvim slučajno, a ostaće tu samo privremeno, pa će onda imati podsticaja da se i ponaša u skladu sa najboljim interesima.

 

2) Svetska vlada

 

Jedno od predviđanja je i da će postojati svetska vlada, koja će odlučivati u ime svih ljudi na svetu. To je ipak teško ostvarivo, jer postoji opasnost da je uzurpira neka bogata grupacija ljudi, ili da bude potpuno neefikasna, zbog mnoštva različitih kultura i nacija. Ali, nikad se ne zna, možda nas to zaista čeka.

 

3) Vladavina kompjutera i algoritama

 

Čoveku se nikada ne može u potpunosti verovati. Ljudi su skloni da lažu, varaju, ili da ih promeni sredina, vlast, novac. Toga smo svi svesni. Kompjuteri i algoritmi, sa druge strane, ne pate od tih nedostataka. Uvek se ponašaju u skladu sa utvrđenim pravilima. Stoga se i nagađa da bi možda neki superkompjuter bio bolji i pravedniji vladalac od grupe ljudi. Mogao bi sve da prati, analizira, sudi nepristrasno, i ponaša se u cilju maksmimizacija boljitka za sve ljude, a ne samo za pojedince. Dloduše, postavlja se samo pitanje ko će da kontroliše taj superkompjuter.

 

4) Svako živi onako kako hoće

 

Pošto smo u demokratiji prisiljeni da se ponašamo onako kako većina ili barem njen najglasniji deo odlluči, alternativa tome je da živimo u po zakonima koji nam najviše odgovaraju. Na primer, Srbiju bismo mogli da podelimo na dve grupe ljudi. Prva grupa bi bili ljudi koji se zalažu za veće poreze i koji ih plaćaju, a druga grupa bi bili ljudi koji se zalažu za manje poreze, i plaćala te manje poreze. Ali druga grupa ne bi smela da ima nikakve pogodnosti od više plaćenih poreza, trošili bi samo ono što sami uplate.

 

5) Svako bira zemlju koju želi

 

Drugi alternativni model se zasniva na konkurenciji između država. Granice bi se otvorile i svako bi birao državu čija pravila mu najviše odgovaraju. Na primer, neko ko veruje u socijalizam bi izabrao državu gde vladaju socijalna prava, dok bi neko drugi izabrao državu gde ne postoje nikakva socijalna davanja. I ovo takođe deluje neizvodljivo, ali nikad se ne zna.

Sve u svemu, ne znamo šta nosi budućnosti. Možda će se ponoviti nešto iz istorije, a možda će se stvoriti neki novi i bolji model.

photo credit: Muffet via photopin cc

Aboutadmin

Check Also

Da li znate da nam uskoro stiže meso iz laboratorije?

Podeli Naučno-tehnološki progres je doneo mnoga poboljšanja u načinu života ljudi. Jedno od otkrića koje …

One comment

  1. Уз добру операционализацију, већина приједлога би, вјерујем, била изводљива. Посебно ми се свиђа приједлог бр.1 . Избори више немају никаквог смисла. Боље би било формирати категорије грађана који су ”квалификовани” (научним методама оцијењени као способни) да воде државу и да се извлаче ”из бубња”. Врло добра идеја!
    Добра је и идеја са свјетском владом, али опет да се бира по одређеним критеријумима и националним квотама ”из бубња”’.
    Добро је и оно да човјек има право да себи бира државу, мада је тешко изводљиво. Иначе, сматрам да је постојање држава велики проблем данашњице. Државе и државне границе треба да буду укинуте, а нову цивилизацију да воде: градске, регионалне, народне (етничке-културолошке) и свјетске скупштине. Регионалне скупштине би се формирале по слободном опредјељењу територијалних јединица којој регионалној скупштини желе да припадају. Слично би било и са народним скупштинама (слободна воља појединаца у оквиру ког народа желе да политички функционишу).

    Свиђа ми се радикално размишљање, па ето да допринесем на исти начин 🙂