Home / Ljudi i običaji / Zašto je Grčka toliko u dugovima?

Zašto je Grčka toliko u dugovima?

Svima je poznato u kakvoj se situaciji danas nalazi Grčka. Ona naime treba da izabere (ako pretpostavimo da se tu oni išta pitaju) između dva zla, od kojih se ne zna šta je gore, da li da nastavi putem koji joj predlaže Evropska unija, koje se u poslednjih 5 godina pokazao kao katastrofalan ili da izađe iz sistema evra, što takođe znači haos i neizvesnost.

Kada govorimo o uzrocima grčke krize, javnošću kolaju razne priče, koje idu od toga da su Grci primali po 15 plata godišnje, trošili u bescenje i da su sami zaslužili sve što im se dešava.

To i nije baš istina. Nije tačno da Grci ne rade ništa. Zvanične brojke kažu da Grci u proseku godišnje rade više od Nemaca, ali imaju nižu produktivnost, što je posledice loše ekonomije.

1)  Veliki optimizam i finansijska kriza 2008. godine

Cela priča počinje 2000. godine kada je vladao veliki optimizam zbog uvođenja evra, i smatralo se da će jedinstvena valute svim zemljama kontinenta doneti boljitak, disciplinu, niže troškove i sveopšti uspeh. Premda je uvek loše stajala sa finansijskom disciplinom, Grčka je bila pozvana da, zajedno sa svim ostalim zemljama Evrozone, uvede evro 2002. godine. Ona je verovala da će se njen tadašnji privredni rast nastaviti, pa je optimistično počela da pozajmljuje novac od evropskih banaka, koje su joj neoprezno davale visoke kredite po niskim kamatama. Mora se odmah reći da Grčka nije jedina zemlja koja svoje potrebe rešava zaduživanjem na finansijskom tržištu, to je sada trendu svet u, i mnoge zemlje imaju veliki javni dug. To se odnosi i na Nemačku, SAD i druge velike zemlje, a ni mi nismo ništa bolji. Kada god državi zafali novca, ona se zaduži, a investitori znaju da retko koja država bankrotira, pa će uvek pre da pozajme državi, nego nekoj privatnoj instituciji. Problem je što države od uzetih kredita često finansiraju tekuće potrebe, umesto da taj novac investiraju, pa se zadužuju na račun budućih generacija. Te buduće generacije se opet zadužuju i tako zapadamo u začarani krug. Smatra se da je svaki dug koji je veći od 100 posto GDP-ja, neodrživ.

Slika: Odnos Dug/Društveni proizvod u zemljama EU. 

odnos dug prema gdp

Međutim, sve se promenilo nakon svetske finansijske krize 2008. godine. Ona je nepovoljno uticala na mnoge zemlje sveta, pa između ostalog i na Grčku. Društveni proizvod je iznenada opao. Kreditori su postale oprezniji, porasle su kamate na nova zaduživanja. Grčka se odjednom našla u neobranom grožđu, jer nije mogla da finansira osnovna davanja za kamate, penzije i druge javne usluge. Odnos dug prema GDP je izuzetno porastao.


source: tradingeconomics.com

2)  Dodatni pad GDP-ja zbog uvođenje mera kresanja troškova (austerity)

Grčka nije mogla da uobičajenim načinom devalvacije valute (koje je nama iz 90-ih veoma poznat) reši problem zaduženosti. Smatra se da bi ta devalvacija čak i smanjila domaće cene, povećala izvoz i poboljšala konkurentnost. Ali, sada, pošto drahme više nema, Grci su morali da se obrate za pomoć Evropskoj uniji i MMF-u.

Taj poziv za pomoć je bio totalno neočekivan, pa ni sami EU i MMF nisu znali kako da reaguju. Grčka nije bila jedina koja je potražila pomoć, posle su se pojavili Portugalija, Italija, Irska itd., ali je bila prva, pa, samim tim, su svi bili iznenađeni.

Glavni dogovor koji je tada, pre pet godina, postignut je da Grčka mora da skreše sve javne troškove, i privatizuje veliki broj državnih firmi, smanji korupciju, uvede red i disciplinu, a da zauzvrat dobije pomoć koja bi poslužila za vraćanje tadašnjih dugova. Te mere (austerity) se kod nas pogrešno prevode kao mere štednje, ali nisu u stvari mere štednje, jer se ništa ne odvaja sa strane, već se sve daje za vraćanje dugova. Grčka je  to uradila, i očekivalo se da će te mere uticati pozitivno na privredu, ali se desilo upravo suprotno. Ceo GDP je opao za nekih 25%, i sa manjom privrednom moći dug je postao još teži, to jest porastao je odnos između duga i GDP-ja. Zaduženost se samo povećala, i mnogi smatraju da je pet godina izgubljeno. Zajedno sa padom GDP-ja, porasla je stop siromaštva, stopa nezaposlenosti, broj ljudi koji ne mogu da priušte zdravstveno osiguranje i stopa samoubistava.

MMF je priznao par puta da je pogrešio u procenam u pogledu Grčke, a i tadašnji direktor MMF-a je to takođe nedavno priznao. Pogrešne procene su stanovnike Grčke dovele do siromaštva, a njihovu ekonomiju unazadile za ko zna koliko decenija. Penzije u Grčkoj su u proseku veće od nekih drugih zemalja u EU, ali su im takođe i cene više. Nobelovac Krugman je takođe prozvao MMF i EU da su pogrešno procenili efekte svojih mera, i da su delimično krivi za propast Grčke.

Pad društvenog proizvoda Grčke (crveno), i MMF-ova predviđanja (plavo).

grcka drustveni proizvod

Nakon pet godina, grčki narod na izborima glasa za zaustavljanje mere kresanja troškova i tako Siriza dolazi na vlast.

Čak i same interne analize MMF-a su pokazale, da čak i da Grčka bude imala privredni rast u narednih 15 godina, njen nivo zaduženosti će i 2030 biti neodrživ.

Uprkos svim kritikama, EU i MMF su zahtevali da se mere smanjenja troškova nastave, premda se nisu pokazale kao uspešne. I ostatak priče već znate, Grci žele da se mere izmene, dok EU i MMF žele po starom, pa je u nedelju sazvan referendum, koji će možda da doprinese odluci.

Grci se kritikuju da nisu do kraja sproveli sve reforme, koje su se obavezali da sprovedu, kao i da su lagali o svojim finansijskim izveštajima, da izbegavaju da plaćaju porez, imaju veliku stopu korupcije i slično. S druge strane, Grci kritikuju EU da im je samo stalo do spasavanja svojih banaka, a da ne žele da pomognu Grčkoj da ekonomski stane na svoje noge, i bude sposobna da plati svoje dugove u nekom kasnijem vremenskom periodu.

Poznati Noam Čomski kritikuje takođe te takozvane mere “štednje”, jer smatra da su one usmerene na ukidanje socijalne države. On smatra da su mere štednje samo maska, a da je krajnji cilj  da se ukinu sva socijalna davanja kao što su besplatno zdravstvo, školstvo, socijalna pomoć, i sve druge pomoći koje država nudi, i da državu zameni privatni sektor.

3) Nekonkurentna ekonomija

Cela istina vezana za Grčku je da šta god da izaberu, ostanak ili izlazak iz EU, u budućnosti im se ne piše dobro. Mladi su već počeli da emigriraju u Nemačku, pa nema kvalitetnog kadra u zemlji. Više uvoze nego što izvoze, a nema ni naznaka kako bi taj izvoz mogao da se poveća. Sve što Grci, za sada, mogu da ponude je turizam, ali i tu imaju veliku konkurenciju od okolnih zemalja, Italije, Turske i Bugarske. Imaju mnogo ostrva čije održavanje je teško, jer su troškovi snabdevanja veliki. U principu sve su to karakteristike i naše srpske privrede, pa nikako ne bi trebalo kritikovati Grke da su sami krivi za sve, jer sve što se dešava njima, može da se desi i nama (sa razlikom što mi i imamo neku slobodu u pogledu monetarne ekonomije).

About admin

Check Also

Kako se slikati na plaži?

Podeli Fotografije se putovanja se danas javno kače na internet i pokazuju prijateljima i rodbini. …